Song of Solomon 6
1 Куда је отишао драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га с тобом тражимо?
2 Драги је мој сишао у врт свој, к засадима биља мирисног, да узгаја по вртовима и да љиљане бере.
3 Ја припадам драгом свом и драги мој припада мени, он, који љиљане гаји.
4 Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, моћна као војска под заставама.
5 Одврати очи своје од мене јер ме збуњују. Коса је твоја као стадо коза које са Галада силази.
6 Зуби су ти као стадо оваца острижених, све с близанцима и ниједна јалова.
7 Као кришке нара су образи твоји између витица твојих.
8 Ту је шездесет царица, осамдесет иноча и девојака безброј,
9 али је само једна голубица моја, савршена моја, јединица у мајке своје, изабрана од родитељке своје. Девојке је видеше и блаженом је назваше, хвалише је и царице и иноче.
10 Ко је ова која се као зора појављује, лепа као месец, сјајна као сунце, моћна као војска под заставама?
11 Сиђох у засад ораха да видим плодове у долини, да видим да ли лоза винова пупи и да ли нар цвета.
12 Нисам знала, душа ме моја посади на кола угледних у народу мом.